Opseg brzine obrtaja vretena reguliše se stepenom pritiska na dugme startera.
RUĆICA ZA REGULACIJU BRZINE OBRTAJA VRETENA.
Bušilica omogućava rad sa različitim obrtajnim brzinama vretena. Regulacija se vrši ručicom (5) (slika A). U
okviru bilo koje postavke ručice za regulaciju brzine obrtaja može se lako regulisati brzina putem povećavanja
ili smanjivanja pritiska na dugme startera (6).
Okretanjem ručice u desno ( 5) obezbeđuje se povećanje brzine,
Okretanjem ručice u levo ( 5) obezbeđuje se smanjenje brzine.
Pravilan izbor brzine obrtaja vrši se u toku kada bušilica radi bez opterećenja sa postavljenom funkcijom
blokade startera. Tako postavljeni, obrtaji za vreme rada sa opterećenjem mogu biti manji.
PRAVAC OBRTAJA U DESNO – U LEVO
Uz pomoć menjača obrtaja (4) vrši se izbor pravca obrtaja vretena bušilice (slika A).
Obrtaji u desno – postaviti menjač (4) u krajnji levi položaj.
Obrtaji u levo – postaviti menjač (4) u krajnji desni položaj.
* Postoji mogućnost da u nekim slučajevima položaj menjača u odnosu na obrtaje može biti drugačiji nego što je opisano.
Treba se rukovoditi prema grafičkim znacima postavljenim na menjaču ili kućištu uređaja.
Zabranjeno je menjati pravac obrtaja za vreme dok se vreteno bušilice okreće. Pre pokretanja treba
proveriti da li je menjač pravca obrtaja u pravilnom položaju.
MENJAČ NAČINA RADA
Menjač načina rada (2) omogućava izbor odgovarajućeg načina rada: bušenje bez udara ili s udarom (slika B).
Za bušenje u matrijalima kao što su: metal, drvo, keramika, veštačka vlakna ili slično treba postaviti menjač u
poziciju za rad bez udara (simbol burgije). Bušenje u materijalima kao što su: kamen, beton, cigla ili slično treba
postaviti menjač u poziciju za rad s udarom (simbol čekić). Otvori u drvetu, materijalima sličnim drvetu i metalu
izvode se uz pomoć burgija od brzoreznog čelika ili ugljenog čelika (samo za drvo i materijale slične drvetu). Za
bušenje s udarom koriste se specijalne burgije s delovima od pečenog karbida (vidia – metal).
Zabranjeno je koristiti levi pravac obrtaja kada je uključen udar.
BUŠENJE OTVORA
Pristupajući radu pravljenja otvora sa većim prečnikom, savetuje se da se počne sa bušenjem manjeg
otvora, a zatim poveća isti na željenu veličinu. To smanjuje preopterećenje bušilice.
Prilikom bušenja dubokih otvora treba bušiti postepeno, na manjim dubinama izvaditi burgiju iz otvora
kako bi se otklonilo iverje iz otvora.
Ukoliko dođe do uklještenja burgije u toku bušenja, treba odmah isključiti bušilicu kako ne bi došlo do
njenog oštećenja. Burgiju treba izvaditi iz otvora koristeći promenu pravca obrtaja.
Potrebno je zadržati bušilicu u osi napravljenog otvora. Idealno bi bilo kada bi burgija bila postavljena pod
pravim uglom u odnosu na površinu materijala koji se obrađuje. U slučaju da uspravnost ne može da se
održi u toku rada, može doći do uklještenja ili lomljenja burgije u otvoru, a samim tim i povrede korisnika.
Dugotrajno bušenje pri malim obrtajnim brzinama vretena dovodi do pregrevanja motora. Treba
praviti povremene pauze u radu ili dozvoliti da uređaj radi na maksimalnom broju obrtaja bez
opterećenja u periodu od oko 3 minuta. Treba paziti da se ne poklope otvori na kućištu koji služe za
ventilaciju motora bušilice.
Pre početka bilo koje operacije vezane za instalaciju, regulaciju, podešavanje ili korišćenje uređaj
treba isključiti iz struje.
Udarna bušilica ne traži nikakvo posebno podmazivanje ili specijalnu potrebu. Ne postoji u njoj ni jedan
deo koji iziskuje od korisnika neku posebnu potrebu. Zabranjeno je koristiti vodu ili bilo kakva tečna
hemijska sredstva za čišćenje bušilice. Uređaj treba samo brisati suvim parčetom tkanine. Uvek treba čuvati
bušilicu na suvom mestu. Uvek se treba postarati da ventilacioni otvori na kućištu bušilice budu prohodni. U
slučaju oštećenja naponskog kabla treba ga zameniti kablom istih parametara. Tu operaciju treba prepustiti
kvalifikovanoj osobi ili odneti bušilicu u servis.
RUKOVANJE I ODRŽAVANJEI
78