Publicidad
Idiomas disponibles
Idiomas disponibles
srp
Pažnja: Namenska upotreba podrazumeva i uvažavanje odgovarajućih
nacionalnih bezbednosnih odredaba, pravila i propisa koji važe na mestu
primene, a naročito kada su u pitanju sledeće norme i tehnička pravila:
Tehnički pravilnik za instalacije pitke vode
Evropska norma EN 806-4:2010 „Tehnički pravilnik za instalacije pitke vode
– deo 4: Instalacija"
Na osnovu trenutno važeće evropske Direktive 98/83/EZ „o kvalitetu vode namenjene
za ljudsku potrošnju" Europski komitet za standardizaciju (CEN) je 23.02.2010.
preuzeo evropsku normu EN 806-4:2010 „Tehnička pravila za instalaciju pitke vode
– deo 4: Instalacija" i do septembra 2010. godine treba u normama svih evropskih
zemalja da poprimi status nacionalne norme. Ovom normom su po prvi put utvrđene
odredbe koje važe u celoj Evropi, a tiču se puštanja u rad instalacija pitke vode, npr.
radi punjenja, kompresionih proba, ispiranja i dezinfekcije.
U poglavlju 6 „Puštanje u rad" standarda EN 806-4:2010 su pod 6.1 opisani „Punjenje i
hidrostatska kompresiona proba instalacija unutar zgrada za vodu za ljudsku potrošnju".
„Instalacije unutar zgrada moraju da se podvrgnu proveri pritiska. Treba je obaviti
vodom ili se, ako nacionalne odredbe to dozvoljavaju, sme koristiti čist vazduh bez
primesa ulja i niskim pritiskom ili inertni gasovi. Imajte u vidu moguće opasnosti koje
mogu nastati usled pritiska gasa ili vazduha u sistemu." Norma EN 806-4:2010 osim
ove napomene ne obuhvata ispitne kriterijume za ispitivanje vazduhom.
U pasusima poglavlja 6.1 su za hidrostatsku kompresionu probu 3 na raspolaganju
ispitni postupci A, B, C zavisno od materijala i veličine instaliranih cevi. Ispitni postupci
A, B, C razlikuju se po drugačijim tokovima, pritiscima i vremenima ispitivanja.
U poglavlju 6.2 „Ispiranje cevovoda" je pod 6.2.1 između ostalog utvrđeno sledeće:
„Instalacija pitke vode se po mogućstvu mora isprati čistom vodom za piće odmah
nakon instaliranja i kompresione probe kao i neposredno pre puštanja u rad." „Ako
se sistem ne pusti u rad neposredno nakon instalacije, treba ga ispirati u redovnim
vremenskim intervalima (do 7 dana)." Ako se to ne ispoštuje, preporučujemo
sprovođenje kompresione probe komprimovanim vazduhom.
U poglavlju 6.2.2. opisano je „Ispiranje vodom".
U poglavlju 6.2.3 opisano je „Ispiranje mešavinom vode i vazduha" pri čemu se ručnim
odnosno automatskim mlazovima komprimovanog vazduha pojačava efekat ispiranja.
U poglavlju 6.3 „Dezinfekcija" se pod 6.3.1 ukazuje na to da u mnogim slučajevima
nije potrebna dezinfekcija, jer je ispiranje dovoljno. „Instalacije pitke vode se nakon
ispiranja smeju dezinfkovati ako to utvrdi odgovorna osoba ili nadležni organ vlasti."
„Dezinfekcija mora odgovarati nacionalnim i lokalnim propisima."
U poglavlju 6.3.2 „Izbor sredstva za dezinfekciju" ukazuje se na sledeće: „Sve
hemikalije koje se koriste za dezinfekciju instalacija pitke vode moraju odgovarati
zahtevima za hemikalije sistema za tretman vode, koje su utvrđene u evropskim
normama ili, ako se evropske norme ne mogu primeniti, u nacionalnim normama
i tehničkim pravilima." Osim toga: „Transport, skladištenje, rukovanje i primena
svih tih dezinfekcionih sredstava može biti opasno te je stoga obavezno strogo se
pridržavati odredbi koje se tiču zdravlja i sigurnosti."
U poglavlju 6.3.3 „Postupci za primenu dezinfekcionih sredstava" ukazuje se na
to da je neophodno postupati u skladu sa navodima proizvođača dezinfekcionog
sredstva te da nakon uspešno obavljene dezinfekcije, a potom i ispiranja, treba
sprovesti bakteriološku analizu. Potom je neophodno sledeće: „Neophodno je
sastaviti potpunu evidenciju detalja celokupnog postupka i rezultata ispitivanja te
je predati vlasniku zgrade."
Podsetnik „Provera zaptivenosti instalacija pitke vode komprimovanim
vazduhom, inertnim gasom ili vodom" (januar 2011) nemačkog Centralnog
saveza za sanitarije, grejanje i klimatizaciju (ZVSHK)
Za Nemačku je u ovom podsetniku pod „3.1 Opšte napomene" uz nacionalne odredbe
utvrđeno: „Zbog kompresivnosti gasova pri izvođenju kompresionih proba vazduhom
iz fi zičkih i bezbednosno-tehničkih razloga treba se pridržavati propisa o zaštiti na
radu „Radovi na gasnim postrojenjima" i regulative „Tehnički pravilnik za gasne
instalacije Nemačkog saveza za vodu i gas DVGW-TRGI". Stoga su u dogovoru
s nadležnom strukovnom udrugom kao i nadovezujući se na ovu regulativu ispitni
pritisci ograničeni na najviše 0,3 MPa (3 bar), kao i pri ispitivanjima opteretivosti i
zaptivenosti. Time su ispunjene nacionalne odredbe."
U vezi sa ispitnim postupcima A, B, C iz poglavlja 6.1 standarda EN 806-4:2010
za kompresionu probu vodom u podsetniku „Provera zaptivenosti instalacija pitke
vode komprimovanim vazduhom, inertnim gasom ili vodom" (januar 2011) nemačkog
Centralnog saveza za sanitarije, grejanje i klimatizaciju (ZVSHK), za Nemačku je
utvrđeno sledeće: „Iz razloga praktične mogućnosti sprovođenja na gradilištu, na
osnovu praktičnih pokušaja odabran je modifi kovani postupak koji je primenljiv za
sve materijale i kombinacije materijala. Time se pri proveri zaptivenosti mogu utvrditi
i najmanja mesta propuštanja ako se vreme ispitivanja produži izvan propisanih
normi. Kao osnova za izvođenje provere zaptivenosti vodom za sve materijale važi
ispitni postupak B prema standardu DIN EN 806-4."
Utvrđeno je sledeće:
Provera zaptivenosti inertnim gasovima (npr. azotom)
„U zgradama sa povećanim higijenskim zahtevima, kao što su medicinske ustanove,
bolnice, klinike, primena inertnih gasova može biti neophodna u svrhu izbegavanja
stvaranja kondenzata usled vlažnosti vazduha u cevovodima." (Nije moguće s
REMS Multi-Push).
Proveru zaptivenosti komprimovanim vazduhom treba obaviti ako
● se očekuje duži period mirovanja uređaja od provere zaptivenosti do puštanja u
rad, a naročito pri prosečnim okolnim temperaturama > 25 °C, kako bi se isključila
mogućnost razvijanja bakterija,
● cevovod ne može u periodu između provere zaptivenosti i puštanja u rad da
ostane potpuno napunjen, na primer zbog mraza,
● je ugrožena otpornost materijala na koroziju u delimično ispražnjenom vodu.
Provera zaptivenosti vodom može se izvesti ako
● je od trenutka provere zaptivenosti do puštanja instalacije pitke vode u rad, a
najkasnije nakon sedam dana zagarantovana izmena vode. Dodatno i ako
● je osigurano ispiranje kućnog ili priključka za vodu na zemljištu i time odobreno
za priključivanje i rad,
● se cevovod puni putem higijenski besprekornih komponenti,
● u periodu od provere zaptivenosti do puštanja u rad postrojenje ostaje potpuno
napunjeno i može se izbeći delimična napunjenost.
Odredbe o pitkoj vodi u izdanju od 2. avgusta 2013. godine, čl. 11
Za Nemačku je odredbom o pitkoj vodi u izdanju od 2. avgusta 2013. godine u čl. 11
„Supstance za tretman i postupak dezinfekcije" utvrđeno da se za dezinfekciju pitke
vode smeju koristiti isključivo one supstance, koje su navedene u spisku Saveznog
ministarstva zdravlja. Taj spisak sastavlja Savezna agencija za životnu sredinu.
Tehnički pravilnik – Radni list DVGW W 557 (A) od oktobra 2012. godine
Nemačkog saveza za vodu i gas DVGW.
Za Nemačku treba u obzir uzeti Tehnički pravilnik – Radni list DVGW W 557 (A)
od oktobra 2012. godine Nemačkog saveza za vodu i gas (DVGW) s detaljnijim
instrukcijama o „Čišćenju i dezinfekciji instalacija pitke vode".
U poglavlju 6 „Čišćenje" se pod 6.1 „Opšte napomene, cilj čišćenja" navodi: „U
slučaju mikrobnog ugrožavanja svojstava pitke vode, prva mera koju treba sprovesti
jeste čišćenje. U tim slučajevima nakon čišćenja može dodatno biti potrebna i
dezinfekcija postrojenja."
U poglavlju 6.3 „Postupak čišćenja" su između ostalog u kratkim crtama opisani i
postupci ispiranja poznati već iz standarda EN 80 6-4 „Ispiranje vodom" i „Ispiranje
mešavinom vode i vazduha". Kako prilikom ponovne instalacije, tako i prilikom
servisiranja, u cevovodni sistem može dospeti prljavština, odnosno postoji čak
i opasnost od mikrobakteriološke kontaminacije. U poglavlju 6.3.2.2 „Ispiranje
mešavinom vode i vazduha" objašnjeno je sledeće: „Da bi se iz postojećih cevi
uklonile nakupine, naslage ili tzv. „biofi lm", neophodno je ispiranje vodom i vazduhom
čime se ostvaruje poboljšani učinak čišćenja. Turbulentno strujanje po celokupnoj
površini unutar cevi deluje snažno lokalno te tako uklanja naslage. U odnosu na
ispiranje vodom, potrošnja vode je znatno manja."
U poglavlju 7 „Dezinfekcija" detaljno su opisani termička, a naročito hemijska
dezinfekcija postrojenja kao diskontinuirana mera za dekontaminaciju instalacije
pitke vode. „Postrojenje smeju dezinfi kovati isključivo servisne službe stručnih
kompanija." U poglavlju 7.4.2 navedene su 3 „proverene hemikalije za dezinfekciju",
vodonik-peroksid H
O
, natrijum-hipohlorit NaOCl i hlor-dioksid ClO
2
2
koncentracija i vreme delovanja. Tako koncentracija vodonik-peroksida iznosi 150 mg
H
O
/l, a vreme delovanja 24 sata. U prilogu A navedene su detaljnije informacije o
2
2
tim hemikalijama za dezinfekciju, npr. one koje se tiču primene i sigurnosti na radu.
U prilogu B možete pronaći izjave o otpornosti materijala u odnosu na preporučene
hemikalije za dezinfekciju.
Podsetnik „Ispiranje, dezinfekcija i puštanje u rad instalacija pitke vode" (avgust
2014) nemačkog Centralnog saveza za sanitarije, grejanje i klimatizaciju (ZVSHK)
Za Nemačku su u podsetniku „Ispiranje, dezinfekcija i puštanje u rad instalacija pitke
vode" (novo izdanje avgust 2014) nemačkog Centralnog saveza za sanitarije, grejanje
i klimatizaciju (ZVSHK), navedene prvobitno utvrđene opsežne metode za ispiranje
i dezinfekciju instalacija pitke vode. One su standardom EN 806-4:2010 i Tehničkim
pravilnikom – Radni list DVGW W 557 (A) od oktobra 2012. godine Nemačkog saveza
za vodu i gas DVGW posebno i potvrđene. Naročito su obrađena dodatna hemijska
sredstva za dezinfekciju i opisan je postupak termičke dezinfekcije.
Tehnički pravilnik za gasne instalacije
Evropska norma EN 1775:2007 „Snabdevanje gasom – gasne instalacije za zgrade"
Ova evropska norma EN 1775:2007 „Snabdevanje gasom – gasne instalacije za
zgrade" navodi sledeće u poglavlju 6 Ispitivanje pod 6.1.1 „Nove ili sve postojeće
cevovodne instalacije, na kojima se izvode radovi poput onih opisanih pod 8.5,
smeju se prvi put ili iznova pustiti u rad isključivo nakon što se uspešno sprovedu
propisana ispitivanja navedena u poglavlju 6." Kao ispitni fl uid preporučujemo
pre svega vazduh. Obavezno treba proveriti izdržljivost kao funkciju maksimalno
dozvoljenog radnog pritiska MOP, a potom proveriti i zaptivenost. „Postojeći pritisak
pri proveri zaptivenosti mora biti:
– najmanje jednak radnom pritisku;
– obično ne veći od 150 % MOP, ako je MOP preko 0,1 bar."
„Za cevovodne instalacije kod kojih je MOP ≤ 0,1 bar, pritisak pri proveri zaptivenosti
ne sme biti > 150 mbar."
Oni koji primenjuju ovu evropsku normu moraju biti svesni toga da mogu postojati
određene detaljne nacionalne norme i/ili tehnički pravilnici u državama članica
Evropskog odbora za normizaciju (CEN). U slučaju neslaganja usled restriktivnijih
kriterijuma u okviru nacionalnih zakona odnosno regulativa u odnosu na one propisane
ovom normom, nacionalni zakoni odnosno regulative imaju prednost kao što je i
objašnjeno u tehničkom izveštaju CEN/TR 13737.
Tehnički pravilnik – Radni list G 600 od aprila 2018. godine (DVGW-TRGI 2018)
Nemačkog saveza za vodu i gas DVGW
Za Nemačku važi Tehnički pravilnik – Radni list G 600 od aprila 2018. godine
(DVGW-TRGI 2018) „Tehnički pravilnik za gasne instalacije" Nemačkog saveza za
vodu i gas DVGW.
srp
, kao i njihova
2
239
Publicidad
